Ненад Перуничић поднео оставку на место селектора
У просторијама Рукометног савеза Србије одржана је конференција за медије на којој су говорили селектор мушке репрезентације Ненад Перуничић и председник УО РСС, Божидар Ђурковић:
- Извините што је конференција заказана после месец дана. Она је била у плану три дана по завршетку ЕП, али смо заједно одлучили да пустимо време да прође како бисмо сталоженије разговарали о свим стварима. Није ово једноставан тренутак за разговор, али као одговаран човек не бежим од одговорности да изађем пред вас и одговоримо на све оно што вас интересује свестан резултата који смо остварили. Он је јако болан за све, а понајвише за нас на терену - рекао је Перуничић и додао:
- У једном разговору сам дао осврт да немамо потпуну амнезију свега оно што се дешавало до осамостаљења Србије. Све оно што смо доживљавали са много квалитетнијим играчима него што их имамо сада. Јако сам свестан ситуације, са великом чашћу и поносом прихватио да водим репрезентацију свестан колико је то пипљива ствар због свега што се дешавало, а што најмање има везе са тереном. Да могу све из почетка, све бих урадио исто. Са сменом генерације која није била до краја, јер је то дуготрајан процес. Свестан сам био да квалитет играча није као што је био раније, али ни са неким претходним нисмо имали опипљиве резултате осим Европског првенства у Београду. Определио сам се на такав корак свестан ризика који он носи. Тако функционишем у животу, увек бирам тежи начин. Имали смо осам нових играча у репрезентацији. Већ после друге утакмице у квалификацијама за ЕП, после Швајцарске, већ тада сам осетио да се заборавља пут, да постоји мањак оптимизма, иако смо се окупили по први пут пре седам дана са скоро новом репрезентацијом. Већ тада смо спласнули са мотивом да можемо да створимо репрезентацију здравих момака који нажалост нису на том репрезентативном нивоу. Верујем да могу да надограде себе и да буду бољи него што јесу тренутно. Већ тада је спласнула подршка, гледао се тренутак квалификација и пласмана, а не времена које је потребно за генерацију момака која није спремна да се носи са огромним притиском који носи играње за репрезентацију - рекао је селектор и додао:
- Одговорност нека преузме свако за оно што ради. Увек сам испред играча. То су момци које је бирам и поносно стојим испред њих. Требали смо више, желели смо више. У том смеру не могу момцима ништа да замерим. Људи који гледају са стране, виде пораз. Не могу ништа да им замерим за ових годину и по дана. Где год смо се појављивали, добијали смо комплименте. Није довољно срце на терену и борба, на крају пресуђује квалитет, здравље и тренутна форма. Нажалост, здравље и форму нисмо имали у важном тренутку. Нисам желео да звучи као алиби, увек сам желео да извучемо максимум из тренутка у коме смо. Остаје жал, био је циљ други круг, веровао сам да можемо, гледајући напредак играча кроз квалификације. Веровао сам да можемо да направимо два корака више, иако је процес подмлађивања тежак. Спортиста сам у души, не отаљавам ствари, рукомет сам живео као играч, нисам га играо. Можда је и моја грешка што превише емоција има у свему томе, али такав сам. Пуно ме је то коштало у каријери што идем срцем, али такав сам. Жао ми је, јер знам колико је момцима било стало. Неке ствари се нису поклопиле. Желели смо да имамо ширину у екипи, да свако да свој допринос.
Пораз од Црне Горе...
- Са људске стране највише је засметало потенцирање на томе. Терен не доживљавам на политички начин. Сваки противник ми је исти, гледам да га победим на терену. Видим да је то највише болно што смо изгубили од Црне Горе, која је шест месеци пре тога победила светске прваке. Дотакло се и моје припадности. Критике стоје, било их је и биће их, не бежим од њих, али у припадност моју не дозвољавам да се дира, јер мој патриотизам никада нисам показивао речима и бусањем у прса, већ конкретним делима. То траје 20 година, помажем конкретно од Косова до целе Србије. То нема право нико да ми дира. Поносан сам на оно што јесам. ТО што сам радио у Србији није мерило мог квалитета као тренера. Нисам на сва звона оглашавао понуде које сам имао, али нисам хтео да одем само да бих отишао. Понос и част је бити селектор Србије, а то што нисам рођен у Србији, не чини ме мање Србином. То сам морао да кажем, јер видим да је то испао највећи проблем и да ми се то замерило. На терену не постоји рат за потхрањивање било чијег ега. Нисмо били добри, нисмо били сконцентрисани, али не дозвољавам да се критикује однос момака према дресу, јер је то оно што смо највише критиковао пре него што сам дошао на место селектора.
Статус...
- Одговорност нећу пребацити на неког другог. Свестан сам тежине коју носи моје презиме, све оно што се дешавало после Првенства ми је то показало. Многи су се јавили. Шта год буде у будућност, без обзира на личне анимозитете, ако желимо добро рукомету, морамо бити јединствени. Србија је подељена, а сви желе добро рукомету. На тај начин се не жели добро рукомету. Можемо да имамо различита мишљења, али ако имамо заједнички циљ, онда морамо бити у истом возу. Питање о играчим који нису играли на овом Првенству повело се после, али то је питање за бивше селекторе, да изађу и кажу шта се дешавало и због чега ти момци не желе да играју за репрезентацију. Сви знају да сам на почетку контактирао два играча за које сам мислио да могу бити ветар у леђа, Жарка Шешума и Илију Абутовића, у новембру 2018. године. Рекли су да су презасићени, да немају никакву вољу да играју за репрезентацију. Нисам желео да их провлачим кроз медије, било би то неумесно. Знате ко се није одазвао код Љубе Обрадовића за бараж, нисмо придавали значај томе. Дали смо шансу момцима који су били јуниорски репрезентативци, а које нико није погледао 4-5 година. То је проблем који се вуче дуже времена, али видим да се сада заборавља како и шта се издешавало. Оставку сам понудио још у Аустрији. То није бежање од проблема, нисам испунио свој циљ. Председник Ђурковић зна да мене четворогодишњи уговор не веже ни један начин, осим онога шта ћу дати на терену. То тако гледам. У тој ситуацији никада нисам гледао себе, да затварам очи, јер сам рекао да ћу мењати ствари или ме неће бити ту. Он то јако добро зна од самог почетка. Утакмица са Црном Гором нас је јако заболела, не као пораз, већ као пропуштена шанса да изненађењем у последњем колу дођемо до другог круга. Драган Шкрбић је био ту, тражио је да спустим лопту, јер вруће главе можете свашта и да кажете. Понудио сам оставку председнику и потпредседнику већ у Аустрији. После месец дана, одужиле су се ствари, а долазе важне ствари, ЕХФ недеља у априлу и бараж у јуну, поднео сам оставку прошле недеље. Не желим да се ова ситуација развлачи, јер сам свестан да сносим одговорност онога што сте видели на телевизији.
Перуничић је истакао добру сарадњу са Савезом...
- Директан сам и ваљда сте научили да говорим оно што мислим. Ваљда сам због тога на ветрометини и циљан. Што се тиче односа са председником и свим службама, заиста никакав проблем нисам имао. То вам поштено кажем. Да ми је нешто екстремно засметало, то бих рекао. Код мене нема муљања и манипулисања, то остављам онима који то знају. Можда у брзини неки ствари за играче, ту мало замерку имам, али то они знају. Све оно што сам тражио у смислу организације, играча и услова рада, то сам добио. Био бих непоштен када би бацао дрвље и камење какако би себе склонио. То не радим, никада такав нисам био, нити ћу бити.
Председник УО РСС, Божидар Ђурковић:
- Конференција се одужила, јер сам имао неке обавезе према ЕХФ и боравка ван земље до краја јануара. Захвалио би се Ненаду Перуничићу на исцрној изјави. РСС је озбиљна организација која ништа не ради иза леђа, ни преко ноћи. На следећој седници УО оставка ће се разматрати и донеће се одлука. То ће бити за неки дан. Први међу једнакима носим бреме и терет 20. места на ЕП. Сигуран сам да је Ненад дао све од себе учинио све, све је уважио, имао респекта према РСС. Имао је трновит пут од СП 2019 преко квалификација. Није било лако. Разумем га у потпуности. Све што је сада изнео, тачно је. Понудио је оставку одмах после последње утакмице у Грацу. Рекао сам му да сачекам, да се ствари слегну, да се видимо са људима у Београду, да поразговарамо и да на органима Савеза донесемо праву одлуку. Ненад Перуничић ће имати трајно место у РСС када год пожели и шта год пожели. Дао је све од себе да остваримо добар резултат. Нисмо га остварили, разлоге сте чули. Двадесето место не заслужујемо, заслужујемо више. Имамо сасвим довољно времена да донесемо праве одлуке и сачекамо мирни бараж у јуну месецу. Противника ћемо сазнати после жреба деветог марта. У међувремену, имамо квалификациони турнир за жене у Ђеру и шансу да се квалификујемо после 32 године на Олимпијске Игре.