Растко Стојковић се не разбацује речима: "Скромно и борбено"
Један од оних, који је водио ровоске дуеле са јаким шведским одбрамбеним играчима, у утакмици која је вратила српски рукомет на мапу најбољих репрезентација Европе, Растко Стојковић, не жели превише да прича о крајњим дометима „Орлова“ на ЕУРО 2012.
- Нисмо осећали неки велики притисак. Играли смо из утакмице у утакмицу сконцентрисано, знали смо шта нас чека, велика борба. Мислим да би неко слагао када би сада рекао да нам је стављен императив - полуфинале. Осим публике, која је била феноменална, нико други нас није приморавао ни на шта. Ту врсту притиска од навијача, прихватамо...
Кога би волео да добијемо, односно, избегнемо из групе у Новом Саду у полуфиналу?
- Само не бих волео Французе. Колико год се причало да нису у форми, волео бих у некој причи њих да прескочимо. Све остало, сасвим је свеједно. Нисам пуно улазио у математику ни око ОИ, ко је отишао, ко није. Не желим превише да се трошим на те ствари. Ко није, више среће у наредном циклусу...
Спомињао се циљ на ЕУРО 2012 – медаља, али сада, када нас практично 120 минута дели од краја, с правом можемо поставити питање, да ли је циљ медаља или златна медаља?
- Глупо је било на самом старту причати о медаљи. Нико се није залетао и то је било добро. То су четири репрезентације, тренутно најбоље на свету. Не постоји гарант да ћеш победити прву, па другу. Толико је пуно разних опција, да се не можемо залетати реченицом - идемо на злато. Имамо пут од самог почетка, стигли смо скоро до краја. Најаве, злата, медаље, то нам не треба. Мало због урока, мало да би остали чврсто на земљи. Свидео ми се начин на који смо радили до сада. Полако, скромно, уз максимално залагање и борбеност...
Следећу утакмицу, репрезентација Србије игра у среду од 20.15 са селекцијом Македоније. Дођите у "Арену".